Rođen sam na carski rez, 01. oktobra, 1975. Braće i sestara nemam. Išao sam u vrtiće Filip Kljajić i Skadarlija. U OŠ Vuk Karadžić i SD Crvena zvezda sam se upisao 1982. U osnovnoj mi je bilo do jaja čak i kad je bilo sranje. Najviše sam voleo rekreativne na Zlatiboru i osmi razred. Pravno - birotehnička škola 9. maj predstavlja centralnu ustanovu mog života, valjda zato što me je tad drmao pubertet. Pravni fakultet predstavlja deonicu koje se najslabije sećam, valjda zato što je bio neviđeno smaranje. S izuzetkom protesta. Tada nam se činilo da smo neki kurac. Ipak, uspeo sam da završim "prvi stepen visokog obrazovanja i time steknem stručni naziv pravnik". U proleće 1998. počeo sam da pišem, ali pravi proliv je počeo tek u jesen 1999. Od tada sam napisao gomiletinu priča (preko sto, mrzi me da brojim) i pet romana, uz dve neobjavljene literarne forme veće dužine, pod nazivima Kratak roman o ratu s celim svetom i Pakao.

A sad spisak.

Priče sam objavljivao u časopisima: Književni magazin, Poluostrvo, Hiperboreja, Treći trg, Plejboj, Zbilja i Duga, kao i u knjigama Projekat Bukovski, Podgoričke noći i Na trećem trgu.

Knjige koje sam objavio su: Ples sitnih demona, Ðavo je moj drug, Pikavci na plaži, Kandže i Sve crvenkape su iste". Više o tome u odeljku posvećenom romanima.

Za Kandže sam dobio nagrade Zlatni bestseler i Petar Kočić, a ova knjiga bila je najprodavaniji domaći roman u 2005, i druga najčitanija knjiga u srpskim bibliotekama iste godine. Do sad je izašlo šest izdanja Kandži, sa ukupno sedamnast hiljada štampanih knjiga. Ko ne veruje, nek ode na odeljak s romanima, tamo će da piše ovo isto. Roman Sve crvenkape su iste dobio je nagradu Zlatni suncokret, za najbolju knjigu u 2006, a do sad je štampan u četiri izdanja, što će reći ukupno 10000 odštampanih primeraka.

Ples sitnih demona preveden je na engleski (Narodna knjiga, 2004) i nemački (Horlemann Verlag, 2005), a Kandže su prevedene na slovenački (Tuma, 2005). Do kraja godine Kandže bi trebalo da se pojave u Slovačkoj, a početkom 2007. u Hrvatskoj, u izdanju Profil International iz Zagreba.

Što se tiče onoga što radim za pare, trenutno sam izvršni urednik Plejboja, što je baš do jaja zanimanje, a prethodno sam bio glavni i odgovorni urednik Maxima, što je takođe bilo do jaja zanimanje, kad se uporedi, recimo, s pranjem leševa. Zezam se, nije bilo tako loše.

Od 1995. pevam u bendu On the Run.

Eto. Ako se setim još nečeg, sigurno ću to ovde napisati.